Када би се синдикати чешће обраћали за заштиту од дискриминације својих чланова, то би имало утицаја како на откривање тако и на санкционисање већег броја повреда и допринело унапређењу положаја и заштите свих запослених, изјавила је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности за портал Независност.орг.
Према истраживању Евростата (статистичка канцеларија ЕУ), у трећем кварталу 2021. радници у Србији су на послу проводили 43 и по сата недељно, што је 6,4 сата више од просека Европске уније. При томе, просечна плата у Србији била је 21 одсто нижа него у Румунији, 41 одсто нижа него у Хрватској, а 54 одсто нижа него у Словенији. Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на почетку разговора за сајт УГС Независност одговара на питање има ли притужби по основу радног времена и како уопште гледа на положај запослених?
„Област рада и запошљавања посебно се издваја у нашој пракси, како по броју поднетих притужби, тако и по последицама које дискриминација у овој области има. Када је реч о притужбама и обраћањима у вези са радним временом, имали смо их пре свега са почетком ковид кризе. Односила су се на прерасподелу радног времена, одређивање или неодређивање рада од куће, рада са непуним радним временом и слично“, навела је повереница.
Шта је са становишта дискриминације најчешће у свету рада?
– Дискриминација у овој области најчешћи је разлог обраћања поверенику, што је био довољан мотив и основ да крајем 2019. поднесемо Народној скупштини Посебан извештај о дискриминацији у области рада и запошљавања. У овој области је нарочито изражена дискриминација жена и то како по основу пола, тако и по основу брачног и породичног статуса, а ситуација је додатно погоршана током кризе изазване Ковид-19.
На основу притужби које су нам поднете поднете може да се закључи и да приликом тражења посла рањиве групе постају још рањивије и подложније дискриминацији. Иако значајно мање, али и даље је присутна пракса појединих послодаваца да у пријавама, на конкурсима и интервјуима за посао неоправдано укључују питања о породичном и брачном статусу, аутоматски искључују млађе или старије раднике због година живота или жене само зато што претпостављају да неће моћи да ускладе приватне и пословне обавезе.
Дискриминација је присутна и у току рада приликом распоређивања на одређена радна места, напредовања, остваривања појединих права из радног односа.
Према вашим извештајима, сфера радних односа је једна од оних где се дискриминација “вежба” по разним основама. Често, ипак, упозоравате да се мешају мобинг и дискриминација. Како људи могу да препознају дискриминацију?
– Ове две појаве могу имати сличности, међутим они су најчешће мотивисане различитим побудама, имају различите последице, различите актере, а спорови се решавају у различитим поступцима и пред различитим органима.
За постајање дискриминације на раду неопходно је прављење разлике, искључивање или давање првенства на основу неког личног својства – пола, година живота, здравственог стања, вере, језика, националне припадности, имовинског статуса и др. При томе, треба имати у виду да се не сматра дискриминацијом прављење разлике ако посао захтева баш посебност као послови пилота, ронилаца, тенкиста, глумаца… Такође не мора постојати намера за извршење дискриминације само прављење разлике која је у узрочно-последичној вези са личним својством.
Није необично да се грађани обраћају разним институцијама за које сматрају да могу заштити њихова права, па није ни проблем када нам се обрате у случајевима када се не ради о дискриминацији. Ми их детаљно упознамо са могућим начинима за решавање њиховог проблема и упутимо на праве адресе.
